Dovod spoljašnjeg vazduha i tehnička izvedba
Zašto je dovod spoljašnjeg vazduha nužan
Ako kamin nema dovod spoljašnjeg vazduha, ložište troši vazduh iz prostorije, što stvara podpritisak i uzrokuje slabiji potisak dimnjaka, dimljenje i veću potrošnju drva.
Zato je dovod spoljašnjeg vazduha zakonski obavezan kod svih savremenih kamina.
Nezavisni dovod vazduha obezbeđuje stabilan plamen, višu efikasnost i potpuno sagorevanje goriva bez gubitka toplote iz prostora. Svež vazduh ulazi kroz poseban kanal, zagreva se prolaskom kroz konstrukciju kamina i ulazi u ložište predgrejan i obogaćen kiseonikom.
Rezultat su: • viša temperatura sagorevanja (do +30 °C) • sekundarno sagorevanje gasova • manja potrošnja drva i čistije staklo
Čelični kamini (A.Caminetti) obloženi su vermikulitom ili šamotom, što reflektuje toplotu i poboljšava sagorevanje.
Gusani kamini (Nordflam) akumuliraju toplotu u masivnom telu, zadržavaju je dugo, ali sporije reaguju na promene u radu.
Kamini sa i bez posude za pepeo
Kamini sa posudom za pepeo (npr. Nordflam) imaju donju rešetku kroz koju vazduh ulazi ispod vatre, stvarajući efekat logorske vatre.
Takav sistem proizvodi više pepela i zahteva redovno pražnjenje posude.
Čelični kamini (A.Caminetti) nemaju posudu jer im je ložište potpuno zatvoreno i precizno projektovano.
Vazduh se dovodi bočno ili sa zadnje strane, što omogućava višu temperaturu, manju potrošnju i minimalan pepeo.
Ovo rešenje predstavlja tehnološki iskorak u odnosu na klasične gusane modele.
Način spajanja dovoda na kamin
Način povezivanja zavisi od modela:
• Nordflam — pomoću CDP adaptera i aluminijumske cevi
• A.Caminetti — pomoću direktnog aluminijumskog priključka, bez dodatnih nastavaka
Ugradnja i tehničke preporuke
Ako dovod vazduha izvodi Ignis Aurum tim, ugradnja uključuje:
• bušenje dijamantskom krunom
• aluminijumsku cev do 3 m
• završnu rešetku sa klapnom — sve uključeno u cenu montaže
Najbolje tehničko rešenje je dovod vazduha kroz spoljašnji zid, jer obezbeđuje najkraći i najučinkovitiji put vazduha ka kaminu, bez gubitka toplote i kondenzacije.
Kod novogradnje preporučuje se izvedba kroz estrih, a u postojećim objektima optimalno rešenje je direktni dovod kroz zid.
Za duže trase (iznad 3 m) izvedba je moguća prema dogovoru.
Ventacione rešetke i pravilna izvedba
Svaki kamin mora imati:
• donju rešetku (ulaz hladnog vazduha)
• gornju rešetku (izlaz toplog vazduha)
Ako se u donjoj zoni obloge nalazi sanduk za drva sa otvorenim delom za cirkulaciju, donja rešetka nije nužna — važno je da postoji dovoljan protok vazduha za hlađenje obloge i ravnomernu raspodelu toplote.
Ventacione rešetke nisu isto što i dovod spoljašnjeg vazduha. Prve omogućavaju kruženje vazduha unutar prostorije, dok drugi dovodi svež vazduh spolja direktno u ložište.
Ranije su majstori često spajali dovod na donju zonu obloge, što je dovodilo do mešanja vazduha, kondenzacije i slabijeg potiska.
Danas se te funkcije strogo razdvajaju: • ventacione rešetke → kruženje ambijentalnog vazduha • dovod spoljašnjeg vazduha → zatvoren kanal direktno na kamin
Stručne preporuke Ignis Aurum tima
- Planirajte dovod vazduha već u fazi projektovanja objekta.
- Idealna dužina trase: do 3 m, uz minimalna skretanja.
- Ako dovod nije moguć, preporučuje se rekuperacioni sistem ili dovod iz druge prostorije.
- U prostorima sa napama, ventilatorima ili rekuperatorima, obavezno planirati kompenzaciju pritiska kako bi se sprečio povrat dima i pad potiska.